Ugalj koji se koristi u automatskim kotlovima deli se na kameni, mrki i lignit. Po granulaciji može biti grah ili orah. Ugalj grah je granulacije od 4-20mm (u zavisnosti od proizvođača) i po toni je obično jeftiniji od drugih granulacija istog kvaliteta. Ugalj orah je veće granulacije ali se za automatske kotlove preporučuje da granulacija ne prelazi 30mm. Suv ugalj kvalitetnije sagoreva i ima veću kaloričnu moć. Potrošnja i količina ostataka u vidu pepela i šljake su u direktnoj zavisnosti od vrste i kvaliteta uglja.
Koštice i ljuske raznih plodova su pravo ekološko gorivo. Za njihovu proizvodnju obično se ne koristi nikakva dodatna energija jer su dobijeni kao nusprodukti nekih drugih procesa. Bitno je napomenuti da, kao i ostala goriva, za kvalitetno sagorevanje moraju biti suvi. Po kilogramu njihova energetska moć može da varira zbog vrste ili vlage ali je približna peletu. Najčešće se koriste koštica višnje, šljive i masline. Od ljuski najzastuplenija je ljuska lešnika i lomljena ljuska oraha. Zbog svoje cene i kalorijske moći spadaju u visoko ekonomično gorivo.
Pelet je poslednjih godina najpopularnije gorivo međutim i pored popularnosti pelet još uvek nije dominantno govivo. Problem sa peletom je njegova cena. Troškovi sirovine i proizvodnje svrstavaju ga u skupo gorivo. Kao rešenje ovog problema javlja se agro-pelet. Agro-pelet ima nešto nižu kaloričnu moć od drvenog peleta ali su troškovi za sirovinu i proizvodnju manji pa je ova vrsta peleta na tržištu značajno jeftinija.
Ovas je jedna od žitarica koja može da se koristi kao gorivo. Osobine zrna su takve da se dobro pali i moguće je automatsko doziranje preko dostavljača kotla. Ako nameravate da žitarice koristite za grejanje obavežno procenite isplativost. Zbog tržišnih cena neretko se dešava da je bolje prodati žitaricu i kupiti drugo gorivo.
Ugalj koji služi za ogrev se deli na kameni, mrki ili lignit. Po granulaciji može biti komad, kocka, orah. Granulacija komadnog uglja koja je prikladna za automatske kotlove koji se ručno lože u rezervnom ložištu je komad, kocka i orah granulacije veće od 30mm. Suv ugalj kvalitetnije sagoreva i ima veću kaloričnu moć. Potrošnja i količina ostataka u vidu pepela i šljake su u direktnoj zavisnosti od vrste i kvaliteta uglja.
Ogrevno drvo koje se koristi za ručno loženje u automatskim kotlovima treba da ima oblik cepanice. Bez obzira o kojoj vrsti drveta se radi blagovremeno pripremljena cepanica brže će se osušiti od oblice i lakše će se zapaliti u kotlu. Cepanica treba da bude suva i 5-10cm kraća nego širina ložišta da ne bi došlo do zaglavljivanja tokom slaganja u postupku sagorevanja.
Za porolitičke kotlove potrebno je obezbediti drva u obliku cepanice približnog prečnika 12 cm i maksimalne vlažnosti 15%. Proces pirolize podrazumeva zagrevanje i odvajanje gasova iz drveta koji se posle toga spaljuju u specijalnom ložištu. Zbog toga je u pirolitičkim kotlovima od velike važnosti da drvo bude suvo. Nemoguće je sagorevanje vlažnog drveta.
Ugalj koji služi za ogrev se deli na kameni, mrki ili lignit. Po granulaciji može biti komad, kocka ili orah. Najsitnija granulacija uglja je grah ali on nije prikladan za kotlove koji se ručno lože. Suv ugalj kvalitetnije sagoreva i ima veću kaloričnu moć. Potrošnja i količina ostataka u vidu pepela i šljake su u direktnoj zavisnosti od vrste i kvaliteta uglja.
Ogrevno drvo se najčešće koristi u obliku cepanice. Bez obzira o kojoj vrsti drveta se radi blagovremeno pripremljena cepanica brže će se osušiti od oblice i lakše će se zapaliti u kotlu. Cepanica treba da bude suva i 5-10cm kraća nego širina ložišta da ne bi došlo do zaglavljivanja tokom slaganja u postupku sagorevanja.